Psihoterapija ima veze sa unutrašnjim svetom klijenta, sa njegovim sećanjima, mislima, doživljajima (introspekcija). Što je manje spoljnih stimulusa, mi se više usmeravamo ka unutra, ka onome što nosimo u svojoj duši, pamćenju, predstavama.
Mnogi potencijalni klijenti razmišljaju o mogućnosti da budu sami sebi psihoterapeut, a mnogi i pokušavaju, kako znaju i umeju, ili uz pomoć literature tipa „uradi sam“.
Kada vam se dete požali na sukob koji je imalo sa drugom ili drugaricom; ili kada vam sestra, sa suzama u očima, kaže da je raskinula sa dečkom; ili kada vam drug saopšti da mu se roditelji razvode… bili toga svesni ili ne, vi se tada nalazite u ulozi psihološkog pomagača.
Dejan (20) je često zapadao u dileme kao što je da li da nastavi da gleda televiziju ili da radi nešto koristno za svoj život. To bi ga, zatim, vodilo u teško i mučno kajanje zbog svog propuštenog vremena u životu i uznemiravajućeg nezadovoljstva onim što je do tada postigao.
Odnosi između starije i mlađe dece u porodici, nažalost, nisu uvek najbolji. Često se dešava da starija deca – valjda zato što su starija – lako i neprimetno uđu ulogu vaspitača mlađe dece, pogotovu ako imaju zamerke na račun svojih roditelja u vezi njihovih vaspitnih veština.
To je period života o kome se danas mnogo priča, a koji mi, stariji, ne poznajemo.
Period kada se pol deteta dodatno ispoljava, a dete, kao polno biće, još jasnije uobličava i transformiše u odraslu osobu.
