Izazovi adolescencije

To je period života o kome se danas mnogo priča, a koji mi, stariji, ne poznajemo.

Period kada se pol deteta dodatno ispoljava, a dete, kao polno biće, još jasnije uobličava i transformiše u odraslu osobu.

Osim pola deteta, tada se jasnije ispoljava i detetov karakter, dobre osobine, talenti, ali i negativne osobine i problemi.

Ne postoji univerzalni pubertet, apstraktni adolescentni period, već onoliko takvih perioda koliko je dece, svako dete prolazi kroz svoj pubertet i svoju adolescenciju.

Smisao adolescencije je postepeno osamostaljivanje za život, a da bi se dete osamostalilo, ono mora i da se izgradi u jedinstvenu ličnost, mora da definiše sebe, svoju povezanost sa sredinom i nađe svoje mesto među ljudima u zajednici kojoj pripada, što uopšte nije lako.

Otud i čest bunt protiv autoriteta, protiv ustaljenih konvencija, protiv institucija. Adolescent, kao da mora da sruši jedan svoj imaginarni svet, da bi se rodio kao odrasla osoba.

Sve što smo kao roditelji uradili kako treba, još bolje se vidi u adolescenciji, a isto važi i za sve ono što smo propustili ili pogrešili. Pritom je taj uticaj roditelja komplikovaniji i ne svodi se samo na njihove ličnosti i stil vaspitanja koji su koristili. Jer, dete mogu gajiti dva roditelja, jedan roditelj, ponekad član rodbine, ponekad hraniteljska porodica ili usvojitelj. Ako su se roditelji razveli, razvod je mogao biti miran ili buran, a njih dvoje se posle razvoda mogu slagati dobro ili loše. To sve komplikuje prognozu. Pritom, ne zaboravimo da i detetova genetska kombinacija ima veliki udeo u svemu.Osim toga, važan je i redosled rođenja i to da li je dete jedinac ili jedinica, da li raste sa bratom, braćom, sestrom, sestrama, i bratom i sestrom, itd.

Iz roditeljstva se ne može nevin izaći, treba se spremiti na to. Ipak, šta Vam moja struka i ja možemo preporučiti da bi deci adolescentni period protekao što mirinije, sa manje rizika i problema?

Preporuke za odnos prema deci do adolescencije je da provodite što više vremena sa njima, da imate što više zajedničkih trenutaka, da ih mazite i ljubite, da pričate sa njima, igrate se, šalite, smejete, putujete zajedno, rešavate probleme zajedno i poštujete ih kao ličnosti koje mogu biti drugačije od vas. Poštovati dete kao ličnost znači poštovati njegova ili njena osećanja, misli, ideje, planove, rešenja problema, itd. Važno je da osete da su važni.

Kad uđu u pubertet, stvari se menjaju, adolescenti će se otimati, tražiti distancu, tražiti da vide vaše poštovanje, gledaće da vide kako reagujete kada se naljute, kada ispoljavaju nezadovoljstvo. Adolescenti misle da sve znaju bolje od roditelja, da znaju kojim putem treba ići, da sve što im stariji govore ne vredi ništa, to ih smara i zastarelo je. Želeće da pronađu nešto svoje, neki svoj put, svoju filozofiju. Želeće da menjaju svet oko sebe, da stvore nešto novo, nešto originalno. Stremeće da budu poštovani od okoline, tako što će biti najjači, najsnalažljiviji, najbolje odeveni, najuticajniji. Neki će želeti da izađu iz anonimnosti, da postanu slavni, da dostignu neki veliki cilj. Teško ih je urazumiti, prizemljiti, kontrolisati. Ne daju se, otimaju, bune, idealizuju, puni energije, puni snova. Neki od njih će želeti da menjaju partnere, školu, mesto življenja, a neki će želeti da izmene stanje svesti, dobiće želju da probaju cigarete, alkohol ili drogu. Uvek ima među njima i nekih koji nisu sigurni u vezi svoju seksualne orijentaciju i to pokušavaju da utvrde.

Na koje god probleme sa svojim adolescentima naiđete, morate im prići ozbiljno. Pokažite im poštovanje, prihvatite osećanja koja imaju, misli koje im padaju na pamet, ideje. Razgovarajte sa njima kao da su kompetentni da biraju za sebe, pokažite ima da potpuno uvažavate njihova razmišljanja, planove, filozofiju. Trudite se da dublje razumete šta žele da vam kažu, postavljajte im potpitanja, zainteresujte se za ono što vam pričaju, nemojte to omalovažavati i potcenjivati, čak i ako mislite da su to gluposti. Iako se oni prave kao da sve znaju, njima su potrebni vaši saveti, informacije, iskustvo. Pružite im sve to nenametljivo, bez likovanja, bez isticanja sebe i svog većeg životnog iskustva. Neka se osećaju važnim, važnijim od vas, neka im se čini da znaju više od vas, da su bolji od vas, inteligentniji. Opraštajte im manje greške i uvrede, ali im kažite da se osećate povređenim, da vam je žao što se trenutno ne razumete. Njima je potreban prostor da mogu da eksperimentišu, da mogu da greše, da mogu da se osećaju glavnim, ali ih ne napuštajte, budite uvek tu negde blizu, na raspolaganju i na skroman način im prenosite svoja iskustva i predloge.

Adolescenti će se dugo praviti da vas ne slušaju i da ne uvažavaju to što im pričate, ali ako izdržite sve njihove male uobraženosti, zablude, greške i povrede, oni će postajati sve stabilniji i postepeno će se, izlazeći iz adolescencije, sve češće sećati šta ste im govorili i sve više prihvatati vaše sugestije od pre nekoliko godina. Dajte im vaše strpljenje da imaju podršku u osamostaljivanju i odrastanju.I ako bih morao da izaberem samo jedno od svega što je važno u odnosu prema adolescentu, onda bih vam savetovao da ih razumete i podržite kada izražavaju bolna, dirljiva osećanja, kada zaplaču. Jer ako im taj kanal zapuštimo, onda se njihov bol transformiše u bes, destrukciju i autodestrukciju ili pak, u povlačenje, strah od ljudi, nesigurnost. Pustiti nekog da vam slobodno pokaže svoj bol, to je ljubav.