Psihoterapija

Poštovani (novi) klijenti,

Kada ste odlučili da krenete sa nečim što se najšire naziva psihološki rad na sebi (u daljem tekstu “psihoterapija”), doneli ste jednu važnu životnu odluku, koja podrazumeva vaše ozbiljno posvećenje ovom procesu, jer radi se o vašem duševnom zdravlju i zadovoljstvu svojim životom. Bilo bi lepo da je moguće sa nekoliko seansi značajno promeniti sebe, svoje reakcije, negativne osobine ličnosti, ili hronične tegobe. Nažalost, to nije moguće. Da bismo postigli bitan napredak u svom ličnom psihološkom razvoju potrebno je vreme, radoznalost, upornost i poverenje, kako u sam proces, tako i u onog ko nam pomaže. „Preko trnja do zvezda.“ Neki od vas, na sreću, odlično znaju koliko je ova poslovica tačna.

Učenje nove veštine

Ima značajnih sličnosti između psihoterapije i učenja izuzetnih veština kao što su sviranje muzičkog instrumenta, ovladavanje stranim jezikom, ili nekim zanatom. To se ne može postići preko noći, a novi kvaliteti koje time stičemo dolaze tek po savladavanju tih veština. Kao što nam ovladavanje nekim stranim jezikom, muzičkim instrumentom ili zanatom otvaraju mnoga nova vrata u životu, tako će vam i veština prepoznavanja i doživljavanja svojih do tada nesvesnih osećanja doneti ogromne promene u zadovoljstvu životom, realnijem opažanju sebe, drugih ljudi i sveta u kome živimo. Ovo nisu intelektualne iluzije, već stvarne promene koje se osećaju, kako u duši, tako i u telu. Psiholozi i psihoterapeuti kao što su Karl Rodžers i Artur Džanov dokazali su to u svojim kliničkim radom i brojnim istraživanjima.

Otpori

Najveći problem u psihoterapiji predstavljaju otpori, koji se pojavljuju već od prve seanse. Posle nekoliko seansi, mnogi klijenti imaju utisak da su već sve ispričali o sebi, da nadalje mogu samo da se ponavljaju, da pričanjem neće ništa promeniti, da psihoterapeut izbegava da im daje mudre savete, a bez takvih mudrih saveta šta oni drugo mogu da dobiju tu. Javljaju se sumnje u sve to što rade i plaćaju: Kako se ikada mogu stvarno otvoriti pred relativno nepoznatom osobom?, Kako da pokažu svoje slabosti pred nekim autoritetom?, Zašto uopšte da plaćaju to što ih neko sluša? Koliko psihoterapeut može biti iskren u svojim pokušajima da ih razume, kada je to njemu samo posao?, Kako se pričanjem, pa i plakanjem, ikada može nešto promeniti?, itd.

Kroz odnos do sebe

Međutim, upornim građenjem odnosa poverenja sa psihoterapeutom, razjašnjavanjem nejasnog zajedno sa njim, proveravanjem kako će reagovati kada mu pokažemo svoju ranjenu dušu, otkrivanjem upravo onog što smo drugima pričali o tretmanu na koji idemo, direktnim ali konstruktivnim izražavanjem primedbi direktno svom psihoterapeutu, otvorenošću za saradnju sa njim… događa se čudo: Ulazimo u neke do tada nepoznate prostore, otkrivamo da ima neko kome možemo da kažemo stvari koje nikada nikome nismo mogli, otkrivamo da možemo da probamo da budemo ono što jesmo bez osuđivanja i kritike, počinjemo da plivamo u vodi koja nas je do tada plašila, verujemo nekome i osećamo se bezbednim, možemo da pokažemo bol a ima nekog ko to hoće da čuje, možemo da kažemo bilo šta a neko nam sa blagošću pomaže da razaznamo o čemu se tu radi, itd.

 Radni savez

Na putu dolaženja do svog pravog ja, u ovom procesu psihoterapije, postoji trenutak kada prelazimo jednu nevidljivu granicu kada smo mnogo više „u ovom procesu“, nego kao da ga posmatramo sa strane. Kada se dođe do te tačke, klijent i terapeut postaju jaki i moćni saveznici na istom, važnom zadatku. Oni postaju nepobedivi tandem za razrešavanje čvora neuroze.

Želim da i vi dođete do tog cilja, do uspostavljanja te čvrste saradnje sa nekim drugim u cilju otkrivanja i razrešavanja bilo čega što stoji u vama i smeta vam da živite svoj život, život oslobođen nesvesnih prisila prošlosti. A mojim klijentima koji su ostvarili ovo, želim da uživaju tom svom postignuću.

Marjan

Razlike između pojmova:
Psiholog, Psihijatar, Psihološki savetnik i Psihoterapeut

Psiholog: Psiholog je stručnjak za mentalno zdravlje koji ima diplomu iz psihologije. Oni su obučeni da procene, dijagnostikuju i tretiraju psihičke probleme. Mogu se stručno usavršavati i pružati usluge psihološkog savetovanja i psihoterapije, ali ne mogu da propisuju lekove.

Psihijatar: Psihijatar je lekar koji je specijalizovao psihijatriju. Oni su obučeni da procene, dijagnostikuju i leče mentalne zdravstvene probleme, često puta uz pomoć lekova. Oni se takođe mogu dalje stručno usavršavati i pružati usluge savetovanja i psihoterapije. 

Psihološki savetnik: Posle osnovnih studija psihologije, medicine, pedagogije, andragogije, itd., moguće je edukovati se za psihološkog savetnika (vidi: www.savetnik.org.rs). Psihološko savetovanje se u teoriji može razlikovati od psihoterapije, ali su te dve delatnosti u praksi vrlo slične. Savetnik pomaže klijentima psihološkim sredstvima da prevaziđu svoje probleme i budu zadovoljniji sobom i svojim životom.

Psihoterapeut: Psihoterapeut je stručnjak za probleme mentalnog zdravlja, koji je obučen da pruži psihoterapiju (vidi: www.savetnik.org.rs). Oni obično imaju diplomu iz psihologije, medicine, socijalnog rada, itd. U praksi se bave dijagnostikom i lečenjem psihičkih tegoba i poremećaja psihološkim sredstvima, a da li će moći da prepisuju lekove zavisi od njihovog osnovnog obrazovanja i specijalizacije. Većina psihoterapeuta ne prepisuje lekove. 

Kontakt:

Tel: +38163308132 (Viber, Whatsapp…)

Email:  marjantosic@gmail.com

Skype ime:  marjan.tosic